estetika ruznog

Dobrodošli na moj blog

27.09.2007.

Cvijece Zla

Bodler je svojim pesnistvom odredio znacaj evropske poezije modernog doba; istorija modernog pesnistva ne moze se zamisliti bez njegovog stvaralastva.
covek koji je u sebi sacuvao neodoljivu zelju za nepoznatim, uzvisenim idealima, a u isto vreme se svim svojim bicem predao vrtlogu velikih gradova, idealista, a ogrezao u najgore poroke i razvrat, covek koji hrli idealu i koji u isto vreme nema snage da se odvoji od opojnih drazi zivota - takav je covek bio Bodler. I usred najintezivnijeg zivota, Bodler je bio usamljena dusa. Bajronovski ponos i nepomirljiva usamljenost spaja se se u njegovoj poeziji sa mukama pada, zanosima zemaljskih uzivanja, ponizavajucim ropstvom slabe duse, okovane lancima za predmet koji prezire. Bodleru su se divili oni koji su umeli da naslute te plemenite teznje koje su lezale u osnovi pesnikovog pada, a mrzeli su ga oni koji su uprosceno gledali na njega, koji su u njemu videli samo razuzdanog cinika, a u njegovoj poeziji otvorene slike razvrata.

Njegovo ''Cvece zla'' naislo je na buru negodovanja, vlast ih je progonila, a drustvo se bunilo protiv pesnika, koji je otkrio ''bolne tacke'' savremenog covecanstva u njihovom uzasnom, neulepsanom obliku. Bodler je rodjen 1821 godine, a umro je 1866. Ceo svoj zivot provodi u Francuskoj. Istorijat njegovih predaka prilicno je tuzan, jer medju njima ima i bezumnih i ludaka. Biografija mu je potpuno jednostavna po spoljasnjim dogadjajima njegovog zivota, ali je je bogata unutrasnjom tragikom. Otac mu je umro kada je imao deset godina, a majka se uskoro preudala. Nervna konstitucija, nasledjena od predaka i sklonost analizi, terale su Bodlera da u svakoj licnoj nevolji vidi uzase zivota i zato ga je veoma duboko pogodio postupak majke, koja je tako brzo zaboravila muza. Ubrzo odlazi na studije u Lion i Pariz , ali se tamo prepusta onom nacinu zivota koji ce dati osnovne motive njegovoj peziji. Njega nisu privlacili aristokratski krugovi tih gradova, vec se druzi sa boemima (slikarima, muzicarima, prostitutkama) i upoznaje onu mracnu stranu velegradskog zivota.

Ono sto je obelezilo Bodlerovu mladost bila je svest o sopstvenoj usamljenosti i poznanstvo sa najmracnijim krugovima Pariza. Nakon kraceg boravaka u Indiji, iz koje se Bodler vraca pun impresija i koja ostavlja jak uticaj na njegov zivot (pesma ''Albatros), Bodler se zaljubljuje u Zanu Dival, koja nije imala nikakvih drugih kvaliteta osim sto je pripadala obojenoj rasi; nije bila ni lepa, ni pametna, ni dobra, radila je u jednom pozoristu i postala pravi pesnikov ''zao duh''. On aj eu znatnoj meri pokvarila njegov zivot - mnogo je pila, razbolela se od paralize i umrla u strasnoj bedi u jednoj bolnici nekoliko godina posle pesnikove smrti. Za svoga zivota Bodler se stalno brinuo o njoj, cak i kada je i sam bio u bedi. Sigurno je da bas toj zeni Bodler duguje one nezavidne poglede koji su se kod njega formirali kao prezir prema svim zenama (cak se cudio cinjenici da se zene pustaju u crkvu, posto ih je smatrao djavolskim stvorenjima).

Ta odbojnost prema zenama se moze objasniti jos jednom cinjenicom - Bodler je bio dendista, bio je ekscentrik, koji je, kao dete bucne prestonice, prezirao sve sto je prirodno, a uzdizao sve ono sto je izvestaceno i neprirodno. Porocni Pariz mu je razvio sklonost ka cinizmu. Rucavao je u restoranima sa nafrakanim zenama, a spavao po jazbinama, njegov put pijanstva nije imao granica i on se uskoro nasao u potpunoj bedi. Stvarnost je postala jos odvratnija, a potreba za pijanstvom jos veca. Naposletku su na red dosli i hasis i opijum, a on je cak i pisao o tome : '' Izvanredna dusevna stanja koja izaziva opijenost pravi su raj u odnosu na bljutavost svakidasnjice''. Medjutim, Bodler je duboko osecao dubinu svog moralnog pada i strahotu puta koji je izabrao - to se jasno vidi i u njegovim pesmama, one su zato tako potresne.

Zbirku pesama ''Cvece zla'' je pripremao citavih 10 godina, da bi je konacno izdao iste godine kada i Flober roman ''Gospodja Bovari''.Oba ova dela zavrsila su na sudu, pod optuzbom da se u njima prikazuju lascivne i nemoralne scene. Uz kauciju Bodler biva pusten iz zatvora, ali uz uslov da iz svoje zbirke istrgne neke pesme. Osim zbirke ''Cvece zla'', Bodler je napisao i nekoliko eseja koji se posthumno objavljuju - ''Vestacki rojevi'', ''Romanticka umetnost'', i zbirku pesama u prozi ''Pariski splin''.

Po kompoziciji, ''Cvece zla'' je jedna od najslozenijih zbirki u istoriji knjizevnosti. Sadrzi sest ciklusa pesama ciji je smisaoni raspored uslovljen zajednickim motivima. O ciklusima sledeceg puta....

Elem, izdvojicu pesme koje su se meni dopale i ukratko nesto reci.

''Citaocu '' - neka vrsta programske pesme, sublimacija citave Bodlerove poetike, njegovo vidjenje covekovog zivotnog puta. Pesnik se obraca citaocu koji je, kao i on sam, dvolican i licemeran, koji se krije iza svoje nemoci i koji je razvratan. Ali pesnik unapred zna da njega niko ne razume, pa ni citalac kome se obraca. Pesnikov stav prema zivotu je krajnje negativan - covek stalno ide ka grehu i paklu i tu mu ne moze pomoci podlo kajanje, jer iskupljenja nema. Za razliku od romanticarske idealizacije, Bodlerov covek je razvratnik, a zena ''drolja'', oni pokusavaju da pronadju slast tamo gde je vise nema i hrle ka smrti i grehu. Pesmom dominiraju slike propadanja i pomamnih zveri, ''gamad smradne tmine'', crvi, sakali, skorpije, zmije - penik ih upotrebljava kao simbole za camotinju i porok.

''Blagoslov'' - prva pesma ciklusa ''Splin i ideal'', inspirisana pesnikovom borbom sa majkom povodom njegovoh knjizevnih planova. Naslov je ironican, umesto da dobije majcin blagoslov, pesnik se zali sto ona proklinje njegovo rodjenje, nazivajuci ga nakazom ruznom i bednim izdankom. Medjutim, pesnika ipak stiti nevidljivi andjeo, jer je on boziji izaslanik na zemlji (religiozni motivi u pesmi). Prezir prema majci se siri na sve zene, razvratnice i bludnice (on voli njihovu vestacku lepotu, nakindjurene i izvestacene zene). Pesmom dominira nekoliko motiva : neshvacenost, usamljenost, umetnost, telesna ljubav, mesto pesnika u svetu, suocavanje sa samim sobom i beg od grube realnosti.

''Uzajamnosti'' - pesma u obliku soneta koja sadrzi sve postavke Bodlerove poetike - simboli, sinestazija, alhemija reci (od razlozenih elemenata stvaraju se nove celine), muzikalnost i slikovitost, univerzalne analogije...

''Vino ubice'' - pesma o vestackim rajevima, o pijanstvu i grehovima koji iz njega slede. Lirski subjekat je ubica koji je ubio svoju zenu gurnuvsi je u bunar, a na to ga je naterala kobna moc alkohola. Ipak i posle tog zlocinackog cina on jedva ceka da pocne ponovo da pije i da tako ugusi i ono malo grize savesti sto ga muci. Njemu vise ni do cega nije stalo, pa mu je svejedno da li ce ziveti.

''Odricanje cv. Petra'' - pesma sa biblijskim motivima, jedna od najsmelijih u zbirci. Gospod je tiranin koji se ''nasim kletvama groznim uspavljuje'', on se smejao cak i kada je Isus stradao na krstu. Bodler odrice postojanje Boga i naglasava da je Isusovo stradanje bilo uzaludno, zato je u pravu sveti petar sto ga se odrekao. Pesnik ne veruje ni u sta, ni u ovaj ni u onaj zivot.

''Mucenica'' - ...... ''Medju ogledalima, plakatima i sarenim slikama lezi les zene, njena glava, ukrasena dragim kamenjem, lezi na stocicu, na nozi joj je ostala ruzicasta carapa (simbol poroka). Njeno nago telo asocira na greh i bestidnu ljubav, na paklene zanose i poljupce otrovne''.

''Litanija Satani'' - litanija je forma istocnog porekla koja je karakteristicna za crkveno pojanje, obavezno sadrzi himnicni deo. bodler parodira ovaj umetnicki oblik - on ne zaziva Boga, nego zlog andjela, Satanu da se smiluje njegovoj bedi, jer dolazi vreme satane koji se ''uspravlja sve jaci'' - kritika drustva i uopste sveta koji je sav ogrezao u greh i porok. Cinicni pesnik upucuje djavolu molitvu da ga primi k sebi, jer je i sam gresan.


''Putovanje'' - poslednja pesma u zbirci. Pesnik je shvatio kako je ovaj svet mali i nistavan; covek celog zivota zurno hrli napred, zeljan novosti i saznanja (''da pronadje spokoj , juri poput lude''), njegova je dusa kao brod koji se iznenada nasukao na obalu, kao skitnica s blatnim stopalima sanja zaneseno raj blistave svece, omadjijan vidi sjaj Jerusalima, kada spazi cumez u svetlosti svece....
Putnici sa broda (simbol ljudske duse) pricaju sta su videli sa one strane zivota: ''sjajne vatre zvezda'', bogatstvo gradova, pejzaza.. To je sjajan svet, bez teznje i nemira, ali u njemu ima robinja, tirana, pijanaca i podlaca, jer je svet vecno takav. Pesnik se za trenutak razmislja, ali onda ipak krene u taj iracionalni svet smrti, jer iako nije savrsen, bar je nov i nepoznat.

estetika ruznog
<< 09/2007 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
15566

Powered by Blogger.ba